субота, 3. октобар 2015.

Хеј, крчмару!






Хејкрчмару!


Хејкрчмарувина амоДе потецишто си стао?!
Време летизар не видиш?! Вина амо брзожурно!
Ја живео јоште нисамшто је животнисам знао,
Па сад хоћу ово дана да проживим плахобурно!

Хоћу животснагемоћихоћу радостсрећемиља,
Нек потече море винанек се клика бесно хори:
Ја до сада у животи нисам имо метециља ….
Хејкрчмарувина амоБрзо винажеђ ме мори!

Хејсвирачисвирке хоћуУдесите звучне струне,
Нек одјекну громки звуцинек разнесу љуте јаде
Са којих ми душа тужи и млађани живот труне,
Те да сиђем с мучне стазешто је судба мени даде!

Пунте чашебраћо милаМени дајте чашу већу!
Велика је туга мојабезмерни су јади моји;
Хоћу јаде да разбијемпа да од њих скујем срећу,
Те у срећима и лажнојда уживам тренут који!

Веселте сепријатељиПијтепојте песме миле!
Не гледајте ви на менеја ћу питипити само.
Јер кад год сам ја певаоиз ока су сузе лиле,
Уста појудуша јеца…. Хејкрчмарувина амо!

Зазвечаше чаше пунеу њима се вино пени.
На сваком се лицу блиста нови животнова срећа.
И ја пијем сваку до днаи ја пијемал’  у мени
Са сваком је чашом туга све силнијајачавећа ….

Спустих главу ка несрећнимотрованим својим грудма.
Око мене пирвесељеја једини тужим само.
И пренух сешто ће тугајад и боли мојим људма?
Па узвикнух громким гласомХејкрчмарувина амо!

Београдмарта 1900.   Велимир ЈРајић

Босанска Вила бр. 5   1901








Нема коментара:

Постави коментар