Радујте се, мученици!...
Арслан љути сломи лава:
На Косову паде сан;
И утону српска слава,
Стара, сјајна и крвава,
У крвави Видовдан…
Умукла је песма света,
Утрнуо божји глас;
Све притисла тешка сета;
Све крваво ниче, цвета;
Крвав божур, крвав клас…
Дршће земља од силника…
Испод земље бруји глас;
Свете кости Мученика
Зову брата осветника:
“Србе брате свети нас!
Кандило нам љуто цвили,
А из земље крвца ври!
Не дај слава да сагнили!
Буди ко ми што смо били:
Или живи, или мри!”
*
И диже се народ цео,
Све сам соко одабран,
Да развеје мрачни вео
Што га злотвор давно сплео, -
Да покаје Видовдан…
Лети Србин, као гора,
У најљући окршај:
Долетео чак до мора…
И заруде рујна зора,
И заблиста стари сјај…
Захори се песма лака,
Замирис жртвен дим;
Пева земље стопа свака;
Пева снага Срб-јунака
Јунацима Косовским:
“Радујте се, Мученици!
Погледо је Бог на вас;
Дошли су вам осветници,
Челик-срца оклопници, -
“Радујте се, ево нас!”
19. априла 1914. Велимир Ј. Рајић
Ратни Записи
бр. 8 1915.